Afirmacije nisu carobni stapic koji ispunjava nase zelje. Nema precica. One su polazna tacka u nasem "rastu". Pomazu nam da promenimo uverenja koja nas sputavaju, koja onemogucavaju ispunjenje nasih zelja.
Kada promenimo ta uverenja, menja se nasa tacka privlacenja; i zelje ce postati nasa stvarnost.
Lujza Hej poducava da su nasa uverenja samo misli koje smo culi dovoljan broj puta, od ljudi koji su nam bili autoritet u odredjenom periodu zivota. Ili nacin na koji smo mi shvatili njihove reci. Postoji bezbroj misli koje mozemo da mislimo. Postoji bezbroj paralelnih stvarnosti. Postoje i srecni i nesrecni; i zdravi i bolesni; i oni koji su zadovoljni svojim odnosima i oni koji to nisu; i bogati i siromasni. Kojoj god grupi ljudi da damo prednost u nasim mislima, bicemo u pravu.
U nasoj glavi samo mi mozemo da mislimo. Mi sami biramo svoje misli, iako cesto izgleda da nije tako. Pokusajte... Kada se pojavi neka negativna misao, potrudite se da nadjete jednu pozitivnu. Uvek cete uspeti, jer paralelno postoji i ono sto nas cini srecnima, i ono sto nas cini nesrecnima.
Nas um non-stop razmislja. Kazu da je to proces koji ne moze da se zaustavi. Pa, kada vec moramo stalno da razmisljamo, zasto ne bismo mislili misli koje nam prijaju? Svesno koriscenje misli koje nam prijaju veoma brzo popravlja raspolozenje.
Kada pozitivno raspolozenje postane dominantno, sve obavljamo sa vise volje. I prijatnije se ponasamo kako prema sebi, tako i prema drugima.
Koriscenjem afirmacija takodje menjamo svoja uverenja. Kada dovoljan broj puta pomislimo jednu istu misao (pozitivnu), um i podsvest je prihvataju kao istinitu. Kada poverujemo da je za nas nesto moguce, ulazemo mnogo veci trud nego u situaciji kada ne verujemo. Kao sto rekoh, afirmacije same po sebi nam ne ispunjavaju zelje. Ali nas inspirisu na akciju.
I jos jedna bitna stvar. Afirmacije nas drze fokusiranima na ono sto zelimo. Vecina ljudi uopste nije fokusirana na svoje zelje; misli lete sa jedne teme na drugu, sa jedne obaveze na drugu. Ako se na nesto i fokusiramo, to je uglavnom negativan aspekt naseg zivota. U takvim uslovima, napredak je tesko moguc. Afirmacije nas podsecaju na nase namere i uce nas da, ocekivanje nagativnog ishoda, zamenimo ocekivanjem pozitivnog ishoda.
Ja verujem da Zakon privlacnosti deluje u svakom trenutku naseg zivota. Verujem da, kada promenimo nasa uverenja, Zakon pocinje da privlaci sve one situacije i ljude koji ce nam pomoci da na najbolji nacin ostvarimo svoje zelje. Da ucimo na tom putu, da se razvijamo. Ali, bez obzira na to da li verujete u Zakon ili ne, inspirisana akcija znaci da smo mnogo blizi ispunjenju svoje zelje, nego onda kada ne verujemo da je ona moguca za nas.
Bar ja na ovaj nacin vidim celu ovu pricu.
Kada promenimo ta uverenja, menja se nasa tacka privlacenja; i zelje ce postati nasa stvarnost.
Lujza Hej poducava da su nasa uverenja samo misli koje smo culi dovoljan broj puta, od ljudi koji su nam bili autoritet u odredjenom periodu zivota. Ili nacin na koji smo mi shvatili njihove reci. Postoji bezbroj misli koje mozemo da mislimo. Postoji bezbroj paralelnih stvarnosti. Postoje i srecni i nesrecni; i zdravi i bolesni; i oni koji su zadovoljni svojim odnosima i oni koji to nisu; i bogati i siromasni. Kojoj god grupi ljudi da damo prednost u nasim mislima, bicemo u pravu.
U nasoj glavi samo mi mozemo da mislimo. Mi sami biramo svoje misli, iako cesto izgleda da nije tako. Pokusajte... Kada se pojavi neka negativna misao, potrudite se da nadjete jednu pozitivnu. Uvek cete uspeti, jer paralelno postoji i ono sto nas cini srecnima, i ono sto nas cini nesrecnima.
Nas um non-stop razmislja. Kazu da je to proces koji ne moze da se zaustavi. Pa, kada vec moramo stalno da razmisljamo, zasto ne bismo mislili misli koje nam prijaju? Svesno koriscenje misli koje nam prijaju veoma brzo popravlja raspolozenje.
Kada pozitivno raspolozenje postane dominantno, sve obavljamo sa vise volje. I prijatnije se ponasamo kako prema sebi, tako i prema drugima.
Koriscenjem afirmacija takodje menjamo svoja uverenja. Kada dovoljan broj puta pomislimo jednu istu misao (pozitivnu), um i podsvest je prihvataju kao istinitu. Kada poverujemo da je za nas nesto moguce, ulazemo mnogo veci trud nego u situaciji kada ne verujemo. Kao sto rekoh, afirmacije same po sebi nam ne ispunjavaju zelje. Ali nas inspirisu na akciju.
I jos jedna bitna stvar. Afirmacije nas drze fokusiranima na ono sto zelimo. Vecina ljudi uopste nije fokusirana na svoje zelje; misli lete sa jedne teme na drugu, sa jedne obaveze na drugu. Ako se na nesto i fokusiramo, to je uglavnom negativan aspekt naseg zivota. U takvim uslovima, napredak je tesko moguc. Afirmacije nas podsecaju na nase namere i uce nas da, ocekivanje nagativnog ishoda, zamenimo ocekivanjem pozitivnog ishoda.
Ja verujem da Zakon privlacnosti deluje u svakom trenutku naseg zivota. Verujem da, kada promenimo nasa uverenja, Zakon pocinje da privlaci sve one situacije i ljude koji ce nam pomoci da na najbolji nacin ostvarimo svoje zelje. Da ucimo na tom putu, da se razvijamo. Ali, bez obzira na to da li verujete u Zakon ili ne, inspirisana akcija znaci da smo mnogo blizi ispunjenju svoje zelje, nego onda kada ne verujemo da je ona moguca za nas.
Bar ja na ovaj nacin vidim celu ovu pricu.
Нема коментара:
Постави коментар