Dopustanje nezeljenog

Moje iskustvo se poklapa sa učenjem Zakona privlačenja da u periodima dominantno dobrog raspoloženja u moj život uglavnom ulaze prijatni događaji i obrnuto; u periodima kada sam dominantno loše raspoložena, kvari se čak i ono što mi u životu inače ide. Dešava se da ovakva informacija izazove veliki strah kod nekih ljudi koji proučavaju ZP. S' toga na sve načine, brže bolje, pokušavaju da sklone fokus sa situacija koje ih muče i propuštaju da se pozabave njima. A ukoliko im to ne prodje za rukom, još više se plaše i dodatno jačaju nisku vibraciju. Medjutim, razloga za strah nema.

Opustite se, ovde se ne radi o periodima od nekoliko sati ili dana; nego o nekom dužem vremenskom periodu. Sasvim je u redu imati povremene oscilacije raspoloženja i vibracije.

I druga stvar koju želim da kažem je sledeća... Neke neželjene stvari će nam doći u život, pa šta? Dolazile su i do sad, pa smo i dalje prisutni na ovom svetu i nismo propali.

I naravno, pošto smo mi kreatori svojih života; kao što smo iskreirali neke neprijatne situacije, tako ćemo iskreirati i željene :). 

Da li su afirmacije dovoljne za promenu uverenja?

Afirmacije jesu jedan od osnovnih, ako ne i osnovni alat za menjanje uverenja. Ali, da li su dovoljne? Po mom iskustvu, nekad jesu; ali nekad i nisu.

Afirmacije koje daju rezultate jesu one misli koje su pozitivnije od stanja u kome se trenutno nalazimo, ali sa kojima mozemo da se slozimo. To nas dovodi do zakljucka da nam od pomoci moze biti sav materijal koji obradjuje temu u vezi koje zelimo da promenimo uverenja; a koji opet nije previse pozitivan u odnosu na stanje u kome se nalazimo u datom trenutku. Clanci, knjige, predavanja, razgovor sa ljudima kojima ide u zivotu ono sto zelimo da i nama krene mogu da nam budu od velike koristi.

Postavlja se i pitanje da li su nam psiholozi i psihijatri uopste potrebni, kad je nas zivot u nasim rukama. Ja smatram da jesu. Nekad su uverenja toliko duboka da ne uspevamo ni da ih osvestimo, ili su izrazito snazna. Takodje, neki ljudi su doziveli traume u tim slucajevima, razgovor sa strucnjakom moze da bude od velike pomoci. Sve sto nam objasnjava stanje u kome se nalazimo, moze i da olaksa nasem svesnom umu da razume afirmacije; kao i da bude od velike pomoci da se jednog dana ne bismo opet nasli u istoj situaciji.

Da li moramo stalno misliti u sadasnjem vremenu?

Uče nas da afirmišemo i vizualizujemo u sadašnjem vremenu, nikako u budućnosti. Jer, ako govorimo u budućem vremenu, željeno će zauvek ostati negde tamo, možda jednog dana; a možda ni tad. I onda se dešava da izgovaramo rečenice poput "u četvrtak sam ostavio odličan utisak na razgovoru za posao", a danas je ustvari tek nedelja. Meni ovo zvuči nakaradno i ne izaziva mi nikakav pozitivan osećaj, upravo suprotno. Pored toga, potrebna je hrabrost da ljudima pričamo da nam se već dešava nešto što za sada nije istina, a da pri tome ne marimo da li će misliti da smo se posvadjali sa mozgom. Ja nisam u tom fazonu, ali nisu ni mnogi drugi. Šta činiti onda?

Naime, Univerzum ne reaguje na reči koje izgovaramo, nego na našu vibraciju, tj. osećaj koji izazivaju u nama. Ukoliko ja kažem "odlično se osećam" iako brinem čitav dan, neću se osećati bolje. A to znači da nisam podigla vibraciju. Ali, ako kažem "biću bolje, uskoro će se rešiće situacija, samo hrabro" pozitivno osećanje će se javiti, tj. vibracija će se podići.

Po mom mišljenju, sasvim je u redu govoriti u budućem vremenu, ali da je ta budućnost na neki način odredjena. Ili da verujemo da će se desiti u neko skorije vreme. Pa tako, kao odgovor na pitanje kako teče potraga za poslom, možemo da odgovorimo da ga aktivno tražimo i očekujemo skorije zaposlenje.

Koji metod svesnog kreiranja koristiti?

Ne postoji jedinstvena formula za manifestovanje zeljenog koja bi vazila u svim situacijama. Nekad "upali" afirmisanje, nekad vizualizovanje, izrazavanje zahvalnosti ili nabrajanje pozitivnih aspekata situacije, ignorisanje situacije (u mom slucaju kada su manji problemi u pitanju) ili posmatranje "sa distance", a ponekad otpustanje. U odredjenim slucajevima metode koristim svakodnevno, dok u drugim uradim svega nekoliko puta ili pak ne uradim uopste - a zeljena manifestacija se desi.

Kako je emocija prva manifestacija, ona nam pokazuje da li odredjen nacin za nas deluje ili ne. Sve sto treba da uradimo jeste da pronadjemo nacin sa kojim se najbolje osecamo, te da postupimo u skladu sa njim. 

Sreca prati hrabre

Upravo sam shvatila koliko rečenica iz naslova lepo i jednostavno objašnjava delovanje ZP u skladu sa našim željama.

Maštom koja nam je prirodno data (a koju su zagovornici ZP pretočiti u metode afirmacija, vizualizacija, ne bi li bilo lepo itd) motivišemo sebe na rad i upornost. To je bar 50% odradjenog posla. A energetski gledano, fokusirani smo na uspeh, vibracija je visoka i "prati nas sreća", tj. Svemir slaže kockice tako da ostvarimo željeno.

Kako preduzimati akcije?

Da bismo postigli neki cilj moramo da preduzimamo odredjene aktivnosti. Kako da znamo da li će nam neka aktivnost doneti željeni rezultat? Po tome kako se osećamo. Ono što kreira naše živote je energija koju emitujemo. To se ne odnosi samo na misli koje mislimo, nego i na aktivnosti koje preduzimamo. Ukoliko se osećamo dobro u vezi konkretne akcije, rezultat njenog sprovođenja će biti ono što želimo. Ukoliko se pak iz straha uzdržavamo od nekih aktivnosti ili ih na silu sprovodimo, sva je prilika da nas to neće odvesti u željenom pravcu.

Ovde treba obratiti pažnju i na to da li naše verovanje podržava željeni cilj. Ukoliko je odgovor odričan, potrebno je da radimo na promeni uverenja. Ako je odgovor potvrdan, možemo se naći u situaciji da verovanje poručuje da mi to možemo ostvariti, ali da neće biti lako. Npr. možemo verovati da poslovni uspeh možemo ostvariti, ali uz veliki trud i odricanja. Možemo verovati da ćemo postići željeni izgled, ali uz puno vežbe i regulisanje ishrane. Ovo na prvi pogled ne deluje primamljivo. Mi bismo radije da za malo truda dobijemo velike rezultate. I, znajući da možemo menjati uverenja, te da će stvari nakon toga teći glatko, velika je šansa da prionemo na njihovo menjanje. Ovde je veoma važno biti iskren prema sebi. Da li mi je lakše da uverim sebe da npr. mogu da učim samo nekoliko sati na dan i spremim obiman ispit, ili mi je lakše da se naoružam upornošću i učim 10 sati dnevno. Da li mi je lakše da uverim sebe kako mogu da jedem čokoladu svaki dan i da to uopšte ne utiče loše na moje zdravlje ili mi je lakše da smanjim njeno konzimiranje na najmanju meru. S' obzirom na to da menjanje uverenja može da bude vrlo dug i trnovit put, mislim da je nekad najbolje uložiti trud da ponašanje uskladimo sa već postojećim uverenjima; umesto da se trošimo na menjanje samog uverenja.

Gde je moj fokus?

S' obzirom na to da fokusom emitujemo energiju, veoma je važno osvestimo gde nam je fokus većinu vremena.

Da li Vam se dogodilo da "ničim izazvani" počnete da se osećate loše? Odjednom osetite grč u stomaku, unervozite se, možda ste postali svadjalački nastrojeni, možda Vas je obuzeo strah, zebnja... a ne znate šta je uzrok tome. EMOCIJA JE UVEK POSLEDICA MISLI NA KOJU SMO SE FOKUSIRALI. Tokom dana obavljamo zaista mnogo poslova i mislimo nekoliko desetina hiljada misli, da ih je prosto nemoguće primetiti sve. Pogotovo kada uzmemo u obzir brzinu kojom mozak "skače" sa teme na temu. Neretko sami sa sobom vodimo toliko tih razgovor da ga i ne osvestimo; ali telo reaguje i pokrenu se (ako su misli negativne) neprijatna osećanja. I tako, 10-15 minuta radimo afirmacije i vizualizacije; a neretko mnogo duže i više puta na dan se "zakačimo" za misli koje stižu iz podsvesti i veći deo fokusa stavljamo na neželjeno. Takodje, češće postupamo u sladu sa mislima iz podsvesti jer su za njih vezana snažna osećanja, pa to dodatno učvršćuje nisku vibraciju. Na taj način, frekvencija vibracija nam je češće niska nego visoka.

Kako osvestiti gde nam je fokus? Ima više načina, ja ću navesti tri.
Prvi je meditacija. Svakodnevnim meditiranjem umirujemo um, tj. kovitlac misli, pa nam postaje lakše da primetimo gde nam misli lutaju.
Drugi način je da pratimo šta nam se svakodnevno događaja u životu, pogotovo u oblastima u kojima nastojimo da napravimo promenu.
I treći način jeste da obraćamo pažnju na osećanja tokom dana. Kad god primetimo da se osećamo loše, zapitajmo se "o čemu ja to razmišljam?" Odgovor možda neće stići istog trenutka . Ali ako zastanete i uporno se vraćate na to pitanje, na kraju ćete uspeti da osvestite misli koje su uzrokovale neprijatno osećanje. Nekad mi podje za rukom da osvestim o čemu sam razmišljala i nekoliko sati ranije, ako budem dovoljno uporna u tome.

Situacije koje nam izazivaju bol

Ne dopada mi se to što predavači ZP-a neke stvari ne objašnjavaju, ili bar ja ne vidim da to čine. Kažu osnovu, ali slučajno ili ne, preskoče neke važne stvari. Jedna od tih stvari je i suočavanje sa bolom.

Kažu, ako osećaš bol, nisi prisutan u sadašnjem trenutku (naravno, osim ako se situacija u tom trenutku i događa). U potpunosti se slažem. Možemo mi skretati fokus i stalno se vraćati u sadašnjost ali, da li želimo da živimo kao mašine? Svaka emocija i svaka situacija nas mogu nečemu naučiti. Ja lično mislim da smo ovde i došli da spoznamo neke stvari, a ne samo da kreiramo sladak život.

Smatram da je veoma važno da sklopimo mir sa bolnim dogadjajima u životu. Da pokušamo da razumemo zašto se desilo ono što se desilo. Jer, kada u tome uspemo, prisećanje na datu situaciju neće izazivati bol, bar ne veliki. A to je upravo ono što mi i želimo, da se osećamo dobro. Takodje, istopiće se strahovi koji su nastali iz bolne situacije; a koji jesu deo naše vibracije i donose nam još neželjenog u život.

Zasto se manifestacija ne desava?

Čini mi se da sam o Zakonu privlačnosti više znala nakon što sam pročitala samo dela Lujze Hej, nego posle knjiga koje objašnjavaju energetsko delovanje ZP-a. Stiče se utisak da mi direktno delujemo na privlačenje onoga što želimo, a iskustvo mi je pokazalo da nije tako. Ovo će biti možda najvažniji tekst na ovoj stranici.

I tako... Čuli smo za ZP, okvirno se upoznali sa materijom, pa se "bacili" na afirmacije i vizualizacije. Srećni što sve zavisi od nas, odlučismo da ubrzamo ostvarenje naših želja. Želimo ga što pre, po mogućnosti odmah sad. Svaki dan provodimo nekoliko minuta vibrirajući i privlačeći željeno. Nije redak slučaj da ljudi koji imaju dosta slobodnog vremena provedu i nekoliko sati na dan maštajući o svojim željama. Ali, manifestacije nema. Ponekad stvari počnu da se odvijaju u željenom pravcu, a onda manifestacija stane. U čemu je problem?

Prvo želim da kažem šta mi uopšte privlačimo. Ne privlačimo cilj, nego prilike kroz koje možemo da ga ostvarimo. Dakle, ključ je u nama, od nas zavisi hoćemo li te prilike iskoristiti ili ne. Zatim želim da kažem šta mi to uopšte vibriramo? Vibriramo ono ko mi jesmo, a ne ono što mislimo odredjen vremenski period . Dominantna vibracija je ono čime manifestujemo. Prema tome, zašto se manifestacija ne dešava? Zato što se nije dogodila promena iznutra. Ponoviću, manifestujemo ono što mi zaista jesmo.

Još jedna stvar. Osim naše energije, vreme ostvarenja željnog uslovljeno je i time kada će se sve "kockice složiti". Da bismo dobili željeni posao potrebno je da se stvori slobodno radno mesto, da bismo sreli odgovarajućeg partnera potrebno je da on bude u povoljnom razdoblju za to.

Iz mog iskustva, tzv. otpuštanje je jedna od ključnih stvari u svesnom kreiranju života. Za mene to znači ne opterećivati se vremenom manifestacije. Desiće se kada se desi. Kroz afirmacije i vizualizacije nekoliko puta proživim željeno. Radim ih dok ne počnem da osećam mir u vezi toga. A onda otpustim. Jednostavno, ostvarenje cilja prestane da mi bude toooliko važno. Opustim se. Živim život i bez željene manifestacije, a pri tome mi je sasvim OK. Uživam u stvarima koje imam. S' vremena na vreme pomislim na želju, ali sa osećanjem mira; ne u grču kako sam nesrećna jer to nešto nemam.

A Život slaže kockice. Na meni je da prepoznam prilike i radim na sebi kako bih ih iskoristila.

Afirmacija za prihvatanje svoje nesavrsenosti

Ja sam sposobno biće puno ljubavi; a moje mane i greške su samo znak da sam čovek, ništa više.

Koje ucenje slediti

Već neko vreme nailazim na tekstove ljudi koji su razočarani u Zakon privlačenja. Kažu, nije to baš sve tako kako nam je rečeno. A ja se pitam, zbog čega su mislili da u jednom učenju mogu da pronađu odgovore na sva pitanja? I zašto su sve postulate tog učenja uzimali kao Istinite? Kao prvo, mi ne znamo da li ima bilo kakve istine u onome što nam je rečeno. Kao drugo, ne znamo da li su nam autori dobro izneli ono što su tačno želeli da kažu. I treće, ne znamo da li smo mi dobro razumeli ono što nam je rečeno. Nemalo puta mi se dogodilo da, nakon što se sa istim rečima susretnem u različitim periodima života, kraćim ili dužim, izvučem potpuno različite zaključke.

Učenja i metoda ima sve više i više. Pa, čemu se onda prikloniti? Onome što mi osećamo kao istinito. Ja ni jedno učenje ne odbacujem, ali isto tako ni ne prihvatam u potpunosti. Od svega što mi se nudi, uzimam ono što mi deluje istinito, a ostalo odbacujem. Takodje, ostavljam otvorenu mogućnost da sam u nečemu pogrešila, te korigujem odredjene ideje. Tako sam, kimbinujući razne metode, izgradila svoju ideju o načinu na koji ZP deluje, i još uvek je izgradjujem.

Ponovo sa Vama

Jedan duzi vremenski period nisam imala pristup blogu, iz tehnickih razloga. Sada cu naknadno postaviti tekstove koje sam napisala u prethodnom periodu. Hvala na razumevanju.