Pocela sam pre desetak godina, trazila sam nacine da steknem samopouzdanje. Tako sam se upoznala sa moci (auto)sugestije i mozda mi je zbog toga ova ideja bila prihvatljivija i jasnija nego sto je velikom broju ljudi. Malo bih zapocela jednu tehniku, pa bih naisla na drugu "wow" ideju i posvetila bih se njoj, pa trecoj... Zapocela sam svasta, a nisam dovrsila nista. Medjutim, kroz svaku od tih tehnika ja sam se pomalo menjala, iako nisam dosla do konacnog zeljenog odgovora (do njega jos uvek nisam dosla, ali verujem da cu doci).
Kada sam se upoznala sa ucenjem Lujze Hej, prvo sam pocela da radim na zahvalnosti. Probudila bih se i rekla: "Hvala Ti za jos jedan dan za mene i moje najmilije. Hvala Ti za sve dobro sto postoji u mom zivotu". I onda bih pocela da nabrajam... Zahvalila bih se za zdravlje (moje, moje porodice i prijatelja), za krov nad glavom i redovne obroke, zahvalila bih se za postojanje nekoliko divnih ljudi u mom zivotu, za mogucnost da studiram, za sve informacije koje su na bilo koji nacin dosle do mene i koje su mi koristile na putu sopstvenog "rasta", zahvalila bih se na istrajnosti, hrabrosti, snazi koju dobijem svaki put kada "padnem". Sto sam se vise zahvaljivala, postajala sam svesnija sve vise stvari kojima sam blagoslovena (od sitnica, do krupnih stvari).
Zatim sam u svoj zivot uvela afirmacije za opstu radost, kao sto su: "Uvek sam bezbedna i bozanski zasticena. Zivot me voli i podrzava. On izlazi u susret svim mojim potrebama. Ja posedujem snagu svog licnog uma i mogu sama da odaberem nacin na koji cu ga koristiti. Otvorena sam i spremna da primim sve dobrobiti koje mi Univerzum nudi."
U jednom trenutku, osvestila sam da sam spremna da uradim nesto konkretnije. Radila sam afirmaciju: "Oprastam ti zato sto nisi onakav kakav bih volela da budes i blagosiljam te s' ljubavlju". Tu afirmaciju sam radila nakon sto sam se upoznala sa Lujzinim ucenjem kako oprostiti (da svi radimo najbolje sto umemo, da su ljudi (ili mi sami) imali drugacija saznanja, radili bi drugacije). Pomocu ove afirmacije uspela sam da promenim odnos izmedju oca i sebe i to mi je bilo dokaz da ovo stvarno deluje. Prvi cvrst, neoboriv dokaz - promena je previse je slucajna da bi zaista bilo slucajna.
Zatim sam se upoznala sa havajskom tehnikom Ho'oponopono i prestala sam da radim afirmacije. Bilo je nekih rezultata, ali moji dani bez afimacija postali su turobni, pa sam se vratila afirmacijama (sada sa njima kombinujem Ho'oponopono, zavisno od toga kako osetim situaciju). Takodje, procitala sam knjigu "Trazi i dobices" Dzerija i Ester Hiks i mnoge stvari su mi postale jasnije.
Ja sam i dalje pionir u svemu ovome, ali promene se definitivno desavaju. Ono sto zelim da kazem jeste da nije vazno odakle cete da pocnete, samo je vazno da pocnete. Jedan korak ce Vas dovesti do drugog koraka, pa do treceg, pa do cetvrtog. Istrazujte mogucnosti, sta Vam prija a sta Vam ne prija; to ce vremenom da se "postavi na pravo mesto". Ali, samo pocnite.
Нема коментара:
Постави коментар