Ne mogu Vam opisati koliko je vazno uputiti reci ljubavi i podrske sebi u trenutku kada se osecamo lose iz bilo kog razloga. Izgovaranje afirmacija nekoliko puta tokom dana jeste polazna tacka,
ali mislim da je najvaznije ono sto radimo u trenutku kada se situacije desavaju. Evo, malopre je jedna od mojih mana izbila na povrsinu; ne volim kada tako reagujem. Ranije bih se do besvesti kritikovala i govorila da ne mogu da volim sebe dok tu osobinu ne promenim. Ali, sada je bilo drugacije, i prethodnih nekoliko puta sam reagovala drugacije. Rekla sam sebi: "
Mila, ja te volim bas takvu kakva jesi. OK pogresila si, mozes da radis na tome i radices, ali ja te volim zajedno sa tim nacinom ponasanja. Ti si dobra i pametna devojka; i bez obzira na mane koje posedujes kao i svako na ovom svetu, u tebi postoji mnostvo pozitivnih osobina. Ja cenim sve tvoje pozitivne osobine i volim te bas ovakvu kakva jesi".
Da, sada sam u miru sa sobom. I kada odlucim da radim bas na ovoj osobini, a jos uvek nije vreme, radicu to mnogo uspesnije s' ljubavlju prema sebi - nego sto bih to radila sa pozicije krticizma i neprihvatanja sebe.
Dok ne dodje taj trenutak, prihvatam ovakvo ponasanje kao deo sebe i u miru sam sa tim.
