Potiskivanje starih uverenja

U procesu menjanja uverenja dolazi do sukobljavanja uverenja koje želimo da zamenimo sa onim sa kojim ga želimo zameniti. Ponovo mi se potvrđuje istinitost sintagme "ono čemu se opireš - opstaje". Šta mi najčešće radimo kada uverenja koja nam ne služe počnu da izbijaju na površinu? Potiskujemo ih, ubedjujemo sebe da to nije istina, raspravljamo se sa njima... Ako su u pitanju snažna uverenja, uglavnom ona pobede, jer smo toliko puta doživeli ono što ta uverenja potvrdjuje.
Ono što meni daje željeni rezultat jeste da priznam tim uverenjima pravo na postojanje. "Da, u odredjenim situacijama i u odnosu na neke ljude ovo je tačno, ali to nije opšta istina. Sada biram da razmišljam na drugačiji način, koji je takodje tačan u odnosu na neke ljude i neke situacije."
Menjanje uverenja ne znači prepravljanje starih (jer ona iz odredjenog ugla posmatranja jesu tačna), nego biranje novih i usmeravanje pažnje na njih. A ZP će početi da nam dostavlja u iskustvo ljude i situacija koje se podudaraju sa novim načinom razmišljanja koji biramo.

Afirmacije i akcija

Nedavno sam ustanovila dve stvari... 

Dok radimo mentalne vežbe za ostvarenje neke želje, obično već tada možemo da preduzmemo neke sitne, konkretne korake koji nas vode ka cilju.  Dobro razmislite da li postoji nešto što već sada možete da učinite i "bacite" se na posao. Možda je potrebna i odredjena doza hrabrosti za to (sreća prati hrabre, zar ne?) , ali ako počnete sa malim koracima,  akcija će biti moguća za Vas bez preterane muke.

Druga stvar koju sam osvestila tiče se afirmacija.  Naime,  kada afirmacije izgovaramo dok preduzimamo gore pomenute male korake ili neposredno pre toga, brže se utiskuju u naše biće.  Uspešno sprovedenu akciju prati pozitivno osećanje,  a kako je podsvest naš emotivni mozak (tj. u njoj se smeštaju emocije), tako i afirmacije snažnije doživljavamo i lakše postaju deo naše stvarnosti.

Da li je Zakon privlačenja magija?

Odgovor na ovo pitanje bi bio da ZP i jeste i nije magija. Jeste, ako uzmemo u obzir to da se oslanja na zakone fizike, gde slično privlači slično.
Međutim, mnogo ljudi alate Zakona privlačenja shvata kao mantranje. Sigurno je neko među vama gledao seriju Čari, gde veštice izgovaraju tačno određene reči i magija deluje. Ljudi istražuju koje rečenice predlažu duhovni učitelji, pa pitaju koja najbolje deluje (svaki učitelj je nešto svoje izmislio), rade ih svaki dan tačno određeno vreme kako bi poslali dovoljnu količinu energije u Svemir. Isto je i sa vizualizacijama, kao i sa čekom izobilja - da li sam ga dobro napravio, da li staviti tačan iznos ili obeležiti "beskonačno", šta da radim sa prošlomesečnim čekom, da li je možda ipak bolje kupiti lažnu novčanicu u knjižari?
Vratiću se na rečenicu koja predstavlja suštinu ZP, a mnogi je ne uzimaju u obzir - ne privlačimo ono što želimo, nego ono što mi jesmo.  Alati ZP služe tome da promenimo sebe iznutra, svoja uverenja i očekivanja. Tek kada to učinimo, a znaćemo po tome što se promenio način na koji se osećamo u vezi sa zadatom temom, počećemo i da manifestujemo željeno.

Dopustanje nezeljenog

Moje iskustvo se poklapa sa učenjem Zakona privlačenja da u periodima dominantno dobrog raspoloženja u moj život uglavnom ulaze prijatni događaji i obrnuto; u periodima kada sam dominantno loše raspoložena, kvari se čak i ono što mi u životu inače ide. Dešava se da ovakva informacija izazove veliki strah kod nekih ljudi koji proučavaju ZP. S' toga na sve načine, brže bolje, pokušavaju da sklone fokus sa situacija koje ih muče i propuštaju da se pozabave njima. A ukoliko im to ne prodje za rukom, još više se plaše i dodatno jačaju nisku vibraciju. Medjutim, razloga za strah nema.

Opustite se, ovde se ne radi o periodima od nekoliko sati ili dana; nego o nekom dužem vremenskom periodu. Sasvim je u redu imati povremene oscilacije raspoloženja i vibracije.

I druga stvar koju želim da kažem je sledeća... Neke neželjene stvari će nam doći u život, pa šta? Dolazile su i do sad, pa smo i dalje prisutni na ovom svetu i nismo propali.

I naravno, pošto smo mi kreatori svojih života; kao što smo iskreirali neke neprijatne situacije, tako ćemo iskreirati i željene :). 

Da li su afirmacije dovoljne za promenu uverenja?

Afirmacije jesu jedan od osnovnih, ako ne i osnovni alat za menjanje uverenja. Ali, da li su dovoljne? Po mom iskustvu, nekad jesu; ali nekad i nisu.

Afirmacije koje daju rezultate jesu one misli koje su pozitivnije od stanja u kome se trenutno nalazimo, ali sa kojima mozemo da se slozimo. To nas dovodi do zakljucka da nam od pomoci moze biti sav materijal koji obradjuje temu u vezi koje zelimo da promenimo uverenja; a koji opet nije previse pozitivan u odnosu na stanje u kome se nalazimo u datom trenutku. Clanci, knjige, predavanja, razgovor sa ljudima kojima ide u zivotu ono sto zelimo da i nama krene mogu da nam budu od velike koristi.

Postavlja se i pitanje da li su nam psiholozi i psihijatri uopste potrebni, kad je nas zivot u nasim rukama. Ja smatram da jesu. Nekad su uverenja toliko duboka da ne uspevamo ni da ih osvestimo, ili su izrazito snazna. Takodje, neki ljudi su doziveli traume u tim slucajevima, razgovor sa strucnjakom moze da bude od velike pomoci. Sve sto nam objasnjava stanje u kome se nalazimo, moze i da olaksa nasem svesnom umu da razume afirmacije; kao i da bude od velike pomoci da se jednog dana ne bismo opet nasli u istoj situaciji.

Da li moramo stalno misliti u sadasnjem vremenu?

Uče nas da afirmišemo i vizualizujemo u sadašnjem vremenu, nikako u budućnosti. Jer, ako govorimo u budućem vremenu, željeno će zauvek ostati negde tamo, možda jednog dana; a možda ni tad. I onda se dešava da izgovaramo rečenice poput "u četvrtak sam ostavio odličan utisak na razgovoru za posao", a danas je ustvari tek nedelja. Meni ovo zvuči nakaradno i ne izaziva mi nikakav pozitivan osećaj, upravo suprotno. Pored toga, potrebna je hrabrost da ljudima pričamo da nam se već dešava nešto što za sada nije istina, a da pri tome ne marimo da li će misliti da smo se posvadjali sa mozgom. Ja nisam u tom fazonu, ali nisu ni mnogi drugi. Šta činiti onda?

Naime, Univerzum ne reaguje na reči koje izgovaramo, nego na našu vibraciju, tj. osećaj koji izazivaju u nama. Ukoliko ja kažem "odlično se osećam" iako brinem čitav dan, neću se osećati bolje. A to znači da nisam podigla vibraciju. Ali, ako kažem "biću bolje, uskoro će se rešiće situacija, samo hrabro" pozitivno osećanje će se javiti, tj. vibracija će se podići.

Po mom mišljenju, sasvim je u redu govoriti u budućem vremenu, ali da je ta budućnost na neki način odredjena. Ili da verujemo da će se desiti u neko skorije vreme. Pa tako, kao odgovor na pitanje kako teče potraga za poslom, možemo da odgovorimo da ga aktivno tražimo i očekujemo skorije zaposlenje.

Koji metod svesnog kreiranja koristiti?

Ne postoji jedinstvena formula za manifestovanje zeljenog koja bi vazila u svim situacijama. Nekad "upali" afirmisanje, nekad vizualizovanje, izrazavanje zahvalnosti ili nabrajanje pozitivnih aspekata situacije, ignorisanje situacije (u mom slucaju kada su manji problemi u pitanju) ili posmatranje "sa distance", a ponekad otpustanje. U odredjenim slucajevima metode koristim svakodnevno, dok u drugim uradim svega nekoliko puta ili pak ne uradim uopste - a zeljena manifestacija se desi.

Kako je emocija prva manifestacija, ona nam pokazuje da li odredjen nacin za nas deluje ili ne. Sve sto treba da uradimo jeste da pronadjemo nacin sa kojim se najbolje osecamo, te da postupimo u skladu sa njim.