Uče nas da afirmišemo i vizualizujemo u sadašnjem vremenu, nikako u budućnosti. Jer, ako govorimo u budućem vremenu, željeno će zauvek ostati negde tamo, možda jednog dana; a možda ni tad. I onda se dešava da izgovaramo rečenice poput "u četvrtak sam ostavio odličan utisak na razgovoru za posao", a danas je ustvari tek nedelja. Meni ovo zvuči nakaradno i ne izaziva mi nikakav pozitivan osećaj, upravo suprotno. Pored toga, potrebna je hrabrost da ljudima pričamo da nam se već dešava nešto što za sada nije istina, a da pri tome ne marimo da li će misliti da smo se posvadjali sa mozgom. Ja nisam u tom fazonu, ali nisu ni mnogi drugi. Šta činiti onda?
Naime, Univerzum ne reaguje na reči koje izgovaramo, nego na našu vibraciju, tj. osećaj koji izazivaju u nama. Ukoliko ja kažem "odlično se osećam" iako brinem čitav dan, neću se osećati bolje. A to znači da nisam podigla vibraciju. Ali, ako kažem "biću bolje, uskoro će se rešiće situacija, samo hrabro" pozitivno osećanje će se javiti, tj. vibracija će se podići.
Po mom mišljenju, sasvim je u redu govoriti u budućem vremenu, ali da je ta budućnost na neki način odredjena. Ili da verujemo da će se desiti u neko skorije vreme. Pa tako, kao odgovor na pitanje kako teče potraga za poslom, možemo da odgovorimo da ga aktivno tražimo i očekujemo skorije zaposlenje.
Нема коментара:
Постави коментар