Na vise mesta sam naisla na ideju da je afirmacije potrebno raditi kada smo dobro raspolozeni i da u suprotnom nemaju efekat. Ja bih se sa ovim delimicno slozila.
Pokretacka snaga u nama nije Um, nego Podsvest. U Podsvesti su skrivena nasa secanja i uverenja; i iz nje izviru ideje. Ona ne proverava (ne)istinitost i (ne)opravdanost ideja koje dolaze do nje. Sve sto joj bude prosledjeno prihvata i pristupa izvrsenju toga. Um je kao strazar pred kapijom Podsvesti. On analizira, uporedjuje, zakljucuje - i u skladu sa tim odredjuje da li ce nesto da posalje u Podsvest ili ne. Stoga, dokle god Um ne poveruje u ono sto afirmisemo, dokle god ne odluci iz nekog razloga da prihvati tu ideju, afirmacija ne pocinje da deluje.
Kada smo bili deca, dobili smo mnostvo poruka od ljudi koje smo smatrali autoritetom. Mnoge od tih poruka su zaista bile negativne; a neke poruke smo, svojom decjom percepcijom, jednostavno pogresno protumacili i usvojili kao apsolutne istine. Zbog toga, kada u odraslom periodu odlucimo da afirmisemo nesto pozitivno u pojedinim oblastima zivota, Um se buni. Dok ga ne odobrovoljimo, dok ga ne nagovorimo da poveruje u novu, pozitivnu ideju - nece je poslati u podsvest i afirmacija nece raditi za nas.
Afirmacije koje svesno biramo pocinju da deluju kada se osecamo prijatno dok ih izgovaramo, kada im se radujemo.
Naravno, kada smo dobro raspolozeni, veca je sansa da Um poveruje u pozitivnu afirmaciju. Medjutim, i kada nam raspolozenje nije na zavidnom nivou (mozda smo dugo neraspolozeni, depresivni, ne vidimo izlaz, nemamo volju) afirmacije mogu da nam posluze. Za pocetak, mozemo da radimo afirmacije za opste poboljsanje naseg pogleda na svet. Iz licnog iskustva, mogu da kazem da ovo deluje.
Kada podignemo svoju vibraciju, kada popravimo svoje dominantno raspolozenje, mozemo da predjemo na druge afiramcije. I tu postoji zackoljica - Um moze dugo da im se opire. Ali, i tu ima leka :). Upornim ponavljanjem afirmacija postaje podnosljivija, a zatim prihvatljivija Umu - i na kraju, on je prihvata. Takodje, kada primetimo otpore Uma, mozemo da mu se obratimo recima: "Hvala ti sto brines za mene (setite se, on cuva nasu naivnu Podsvest koja prihvata sve sto joj je receno), ali ja sada biram da razmisljam drugacije".
Napomenula bih jos jednu stvar. Ukoliko dugo i uporno radije odredjenu afirmaciju, ali rezultata nikako nema, korigujte je u neku u koju ce Vas Um moci da poveruje. Mozda je afirmacija koju ste prethodno odabrali u datom trenutku previse za Vas. Promenite je, a kada se "primi" ta blaza varijanta, mozete da se vratite prvobitnoj afirmaciji i Um ce lakse moci da je prihvati, jer sada ima pozitivniju osnovu u datom aspektu zivota.
Pokretacka snaga u nama nije Um, nego Podsvest. U Podsvesti su skrivena nasa secanja i uverenja; i iz nje izviru ideje. Ona ne proverava (ne)istinitost i (ne)opravdanost ideja koje dolaze do nje. Sve sto joj bude prosledjeno prihvata i pristupa izvrsenju toga. Um je kao strazar pred kapijom Podsvesti. On analizira, uporedjuje, zakljucuje - i u skladu sa tim odredjuje da li ce nesto da posalje u Podsvest ili ne. Stoga, dokle god Um ne poveruje u ono sto afirmisemo, dokle god ne odluci iz nekog razloga da prihvati tu ideju, afirmacija ne pocinje da deluje.
Kada smo bili deca, dobili smo mnostvo poruka od ljudi koje smo smatrali autoritetom. Mnoge od tih poruka su zaista bile negativne; a neke poruke smo, svojom decjom percepcijom, jednostavno pogresno protumacili i usvojili kao apsolutne istine. Zbog toga, kada u odraslom periodu odlucimo da afirmisemo nesto pozitivno u pojedinim oblastima zivota, Um se buni. Dok ga ne odobrovoljimo, dok ga ne nagovorimo da poveruje u novu, pozitivnu ideju - nece je poslati u podsvest i afirmacija nece raditi za nas.
Afirmacije koje svesno biramo pocinju da deluju kada se osecamo prijatno dok ih izgovaramo, kada im se radujemo.
Naravno, kada smo dobro raspolozeni, veca je sansa da Um poveruje u pozitivnu afirmaciju. Medjutim, i kada nam raspolozenje nije na zavidnom nivou (mozda smo dugo neraspolozeni, depresivni, ne vidimo izlaz, nemamo volju) afirmacije mogu da nam posluze. Za pocetak, mozemo da radimo afirmacije za opste poboljsanje naseg pogleda na svet. Iz licnog iskustva, mogu da kazem da ovo deluje.
Kada podignemo svoju vibraciju, kada popravimo svoje dominantno raspolozenje, mozemo da predjemo na druge afiramcije. I tu postoji zackoljica - Um moze dugo da im se opire. Ali, i tu ima leka :). Upornim ponavljanjem afirmacija postaje podnosljivija, a zatim prihvatljivija Umu - i na kraju, on je prihvata. Takodje, kada primetimo otpore Uma, mozemo da mu se obratimo recima: "Hvala ti sto brines za mene (setite se, on cuva nasu naivnu Podsvest koja prihvata sve sto joj je receno), ali ja sada biram da razmisljam drugacije".
Napomenula bih jos jednu stvar. Ukoliko dugo i uporno radije odredjenu afirmaciju, ali rezultata nikako nema, korigujte je u neku u koju ce Vas Um moci da poveruje. Mozda je afirmacija koju ste prethodno odabrali u datom trenutku previse za Vas. Promenite je, a kada se "primi" ta blaza varijanta, mozete da se vratite prvobitnoj afirmaciji i Um ce lakse moci da je prihvati, jer sada ima pozitivniju osnovu u datom aspektu zivota.
Нема коментара:
Постави коментар