Iluzija/izgovor da nemamo vremena za afirmacije

Uprkos brojnim obavezama koje imamo tokom dana, uvek mozemo pronaci dovoljno vremena da radimo afirmacije. Neka to budu trenuci neposredno nakon budjenja i dok tomenom u san, dok obavljamo jutarnju higijenu, na putu do skole ili posla (i u povratku kuci), dok traju reklame ili dok cekamo nekoga ko kasni na stastanak. Mogucnosti ima mnogo :).

Afirmacije mozemo pisati, izgovarati u sebi ili naglas, pred ogledalom, mozemo ih pevusiti. Izaberite nacin koji Vama najvise odgovara, kombinujte ih.
Da bi afirmacije delovale, potrebno je da ih osecamo. Ali, nemojte se opterecivati ukoliko to jos uvek nije slucaj. Nastavite da ih radite i osecaj ce vremenom doci.
Takodje, nemojte se opterecivati pitanjem koliko brojcano treba da ih radite. Odgovor na ovo pitanje je - onoliko koliko vam prija. Ali, neka to ipak bude redovno. U pocetku to cesto ide "na gurku", ali vremenom postaje sve lakse i prijatnije.

Osnovno pravilo koje treba da primenjujete jeste da ih izgovarate u prvom licu i u sadasnjem vremenu.
Pronadjite afirmaciju u koju u tom trenutku mozete makar malo da verujete.
Ukoliko npr. zelite da pronadjete savrsenog partnera, afirmacija "ja imam savrsenog partnera" moze, u tom trenutku, da bude previse za vas. Pronadjite alternativu, npr. "ja verujem da postoji moj savrseni partner", "ja verujem da sada privlacim savrsenog partnera", "negde na svetu postoji neko ko zeli mene bas ovakvu kakva jesam, i ko meni odgovarati bas takav kakav jeste".

Ne morate da radite samo jednu afiraciju na odredjenu temu. Mozete da razvijete citavu "pricu", mnogo razlicitih afirmacija koje se ticu zeljene teme. Ja tako volim da radim.