Ne dopada mi se to što predavači ZP-a neke stvari ne objašnjavaju, ili bar ja ne vidim da to čine. Kažu osnovu, ali slučajno ili ne, preskoče neke važne stvari. Jedna od tih stvari je i suočavanje sa bolom.
Kažu, ako osećaš bol, nisi prisutan u sadašnjem trenutku (naravno, osim ako se situacija u tom trenutku i događa). U potpunosti se slažem. Možemo mi skretati fokus i stalno se vraćati u sadašnjost ali, da li želimo da živimo kao mašine? Svaka emocija i svaka situacija nas mogu nečemu naučiti. Ja lično mislim da smo ovde i došli da spoznamo neke stvari, a ne samo da kreiramo sladak život.
Smatram da je veoma važno da sklopimo mir sa bolnim dogadjajima u životu. Da pokušamo da razumemo zašto se desilo ono što se desilo. Jer, kada u tome uspemo, prisećanje na datu situaciju neće izazivati bol, bar ne veliki. A to je upravo ono što mi i želimo, da se osećamo dobro. Takodje, istopiće se strahovi koji su nastali iz bolne situacije; a koji jesu deo naše vibracije i donose nam još neželjenog u život.
Нема коментара:
Постави коментар