Od "papagajskog" ponavljanja afirmacija nemamo nikakvu korist. Drugim recima; posto su nasa osecanja uvek pokazatelj onoga sto zaista verujemo o datoj situaciji, neophodno je osetiti pozitivnu emociju onoga sto afirmisemo. Tek kada uverimo sebe u ono sto afirmisemo, to postaje nasa domanintna misao o datoj situaciji i zelja moze da se manifestuje.
Dok je nase verovanje slabo, mozemo da privucemo ljude i okolnosti koji donekle odgovaraju nasoj zelji. Kako verovanje jaca, tako cemo privlaciti ono sto sve preciznije odrazava nasu zelju. Sto je verovanje jace, tim bolje. Medjutim, da bismo "zadali zavrsni udarac", tj. da bi ono sto istinski zelimo moglo da se manifestuje, potrebno je da zaista, svim srcem verujemo da ce tako i biti.
Za pocetak, mozda je najbolje poceti sa uopstenom afirmacijom, jer cemo u nju najlakse poverovati. Kada poverujemo u nju, mozemo da predjemo na sve preciznije afirmacije, jer cemo imati dobru "podlogu" za dalje jacanje uverenja (menjanje iz negativnog u pozitivno).
