Potiskivanje starih uverenja

U procesu menjanja uverenja dolazi do sukobljavanja uverenja koje želimo da zamenimo sa onim sa kojim ga želimo zameniti. Ponovo mi se potvrđuje istinitost sintagme "ono čemu se opireš - opstaje". Šta mi najčešće radimo kada uverenja koja nam ne služe počnu da izbijaju na površinu? Potiskujemo ih, ubedjujemo sebe da to nije istina, raspravljamo se sa njima... Ako su u pitanju snažna uverenja, uglavnom ona pobede, jer smo toliko puta doživeli ono što ta uverenja potvrdjuje.
Ono što meni daje željeni rezultat jeste da priznam tim uverenjima pravo na postojanje. "Da, u odredjenim situacijama i u odnosu na neke ljude ovo je tačno, ali to nije opšta istina. Sada biram da razmišljam na drugačiji način, koji je takodje tačan u odnosu na neke ljude i neke situacije."
Menjanje uverenja ne znači prepravljanje starih (jer ona iz odredjenog ugla posmatranja jesu tačna), nego biranje novih i usmeravanje pažnje na njih. A ZP će početi da nam dostavlja u iskustvo ljude i situacija koje se podudaraju sa novim načinom razmišljanja koji biramo.

Afirmacije i akcija

Nedavno sam ustanovila dve stvari... 

Dok radimo mentalne vežbe za ostvarenje neke želje, obično već tada možemo da preduzmemo neke sitne, konkretne korake koji nas vode ka cilju.  Dobro razmislite da li postoji nešto što već sada možete da učinite i "bacite" se na posao. Možda je potrebna i odredjena doza hrabrosti za to (sreća prati hrabre, zar ne?) , ali ako počnete sa malim koracima,  akcija će biti moguća za Vas bez preterane muke.

Druga stvar koju sam osvestila tiče se afirmacija.  Naime,  kada afirmacije izgovaramo dok preduzimamo gore pomenute male korake ili neposredno pre toga, brže se utiskuju u naše biće.  Uspešno sprovedenu akciju prati pozitivno osećanje,  a kako je podsvest naš emotivni mozak (tj. u njoj se smeštaju emocije), tako i afirmacije snažnije doživljavamo i lakše postaju deo naše stvarnosti.

Da li je Zakon privlačenja magija?

Odgovor na ovo pitanje bi bio da ZP i jeste i nije magija. Jeste, ako uzmemo u obzir to da se oslanja na zakone fizike, gde slično privlači slično.
Međutim, mnogo ljudi alate Zakona privlačenja shvata kao mantranje. Sigurno je neko među vama gledao seriju Čari, gde veštice izgovaraju tačno određene reči i magija deluje. Ljudi istražuju koje rečenice predlažu duhovni učitelji, pa pitaju koja najbolje deluje (svaki učitelj je nešto svoje izmislio), rade ih svaki dan tačno određeno vreme kako bi poslali dovoljnu količinu energije u Svemir. Isto je i sa vizualizacijama, kao i sa čekom izobilja - da li sam ga dobro napravio, da li staviti tačan iznos ili obeležiti "beskonačno", šta da radim sa prošlomesečnim čekom, da li je možda ipak bolje kupiti lažnu novčanicu u knjižari?
Vratiću se na rečenicu koja predstavlja suštinu ZP, a mnogi je ne uzimaju u obzir - ne privlačimo ono što želimo, nego ono što mi jesmo.  Alati ZP služe tome da promenimo sebe iznutra, svoja uverenja i očekivanja. Tek kada to učinimo, a znaćemo po tome što se promenio način na koji se osećamo u vezi sa zadatom temom, počećemo i da manifestujemo željeno.

Dopustanje nezeljenog

Moje iskustvo se poklapa sa učenjem Zakona privlačenja da u periodima dominantno dobrog raspoloženja u moj život uglavnom ulaze prijatni događaji i obrnuto; u periodima kada sam dominantno loše raspoložena, kvari se čak i ono što mi u životu inače ide. Dešava se da ovakva informacija izazove veliki strah kod nekih ljudi koji proučavaju ZP. S' toga na sve načine, brže bolje, pokušavaju da sklone fokus sa situacija koje ih muče i propuštaju da se pozabave njima. A ukoliko im to ne prodje za rukom, još više se plaše i dodatno jačaju nisku vibraciju. Medjutim, razloga za strah nema.

Opustite se, ovde se ne radi o periodima od nekoliko sati ili dana; nego o nekom dužem vremenskom periodu. Sasvim je u redu imati povremene oscilacije raspoloženja i vibracije.

I druga stvar koju želim da kažem je sledeća... Neke neželjene stvari će nam doći u život, pa šta? Dolazile su i do sad, pa smo i dalje prisutni na ovom svetu i nismo propali.

I naravno, pošto smo mi kreatori svojih života; kao što smo iskreirali neke neprijatne situacije, tako ćemo iskreirati i željene :). 

Da li su afirmacije dovoljne za promenu uverenja?

Afirmacije jesu jedan od osnovnih, ako ne i osnovni alat za menjanje uverenja. Ali, da li su dovoljne? Po mom iskustvu, nekad jesu; ali nekad i nisu.

Afirmacije koje daju rezultate jesu one misli koje su pozitivnije od stanja u kome se trenutno nalazimo, ali sa kojima mozemo da se slozimo. To nas dovodi do zakljucka da nam od pomoci moze biti sav materijal koji obradjuje temu u vezi koje zelimo da promenimo uverenja; a koji opet nije previse pozitivan u odnosu na stanje u kome se nalazimo u datom trenutku. Clanci, knjige, predavanja, razgovor sa ljudima kojima ide u zivotu ono sto zelimo da i nama krene mogu da nam budu od velike koristi.

Postavlja se i pitanje da li su nam psiholozi i psihijatri uopste potrebni, kad je nas zivot u nasim rukama. Ja smatram da jesu. Nekad su uverenja toliko duboka da ne uspevamo ni da ih osvestimo, ili su izrazito snazna. Takodje, neki ljudi su doziveli traume u tim slucajevima, razgovor sa strucnjakom moze da bude od velike pomoci. Sve sto nam objasnjava stanje u kome se nalazimo, moze i da olaksa nasem svesnom umu da razume afirmacije; kao i da bude od velike pomoci da se jednog dana ne bismo opet nasli u istoj situaciji.

Da li moramo stalno misliti u sadasnjem vremenu?

Uče nas da afirmišemo i vizualizujemo u sadašnjem vremenu, nikako u budućnosti. Jer, ako govorimo u budućem vremenu, željeno će zauvek ostati negde tamo, možda jednog dana; a možda ni tad. I onda se dešava da izgovaramo rečenice poput "u četvrtak sam ostavio odličan utisak na razgovoru za posao", a danas je ustvari tek nedelja. Meni ovo zvuči nakaradno i ne izaziva mi nikakav pozitivan osećaj, upravo suprotno. Pored toga, potrebna je hrabrost da ljudima pričamo da nam se već dešava nešto što za sada nije istina, a da pri tome ne marimo da li će misliti da smo se posvadjali sa mozgom. Ja nisam u tom fazonu, ali nisu ni mnogi drugi. Šta činiti onda?

Naime, Univerzum ne reaguje na reči koje izgovaramo, nego na našu vibraciju, tj. osećaj koji izazivaju u nama. Ukoliko ja kažem "odlično se osećam" iako brinem čitav dan, neću se osećati bolje. A to znači da nisam podigla vibraciju. Ali, ako kažem "biću bolje, uskoro će se rešiće situacija, samo hrabro" pozitivno osećanje će se javiti, tj. vibracija će se podići.

Po mom mišljenju, sasvim je u redu govoriti u budućem vremenu, ali da je ta budućnost na neki način odredjena. Ili da verujemo da će se desiti u neko skorije vreme. Pa tako, kao odgovor na pitanje kako teče potraga za poslom, možemo da odgovorimo da ga aktivno tražimo i očekujemo skorije zaposlenje.

Koji metod svesnog kreiranja koristiti?

Ne postoji jedinstvena formula za manifestovanje zeljenog koja bi vazila u svim situacijama. Nekad "upali" afirmisanje, nekad vizualizovanje, izrazavanje zahvalnosti ili nabrajanje pozitivnih aspekata situacije, ignorisanje situacije (u mom slucaju kada su manji problemi u pitanju) ili posmatranje "sa distance", a ponekad otpustanje. U odredjenim slucajevima metode koristim svakodnevno, dok u drugim uradim svega nekoliko puta ili pak ne uradim uopste - a zeljena manifestacija se desi.

Kako je emocija prva manifestacija, ona nam pokazuje da li odredjen nacin za nas deluje ili ne. Sve sto treba da uradimo jeste da pronadjemo nacin sa kojim se najbolje osecamo, te da postupimo u skladu sa njim. 

Sreca prati hrabre

Upravo sam shvatila koliko rečenica iz naslova lepo i jednostavno objašnjava delovanje ZP u skladu sa našim željama.

Maštom koja nam je prirodno data (a koju su zagovornici ZP pretočiti u metode afirmacija, vizualizacija, ne bi li bilo lepo itd) motivišemo sebe na rad i upornost. To je bar 50% odradjenog posla. A energetski gledano, fokusirani smo na uspeh, vibracija je visoka i "prati nas sreća", tj. Svemir slaže kockice tako da ostvarimo željeno.

Kako preduzimati akcije?

Da bismo postigli neki cilj moramo da preduzimamo odredjene aktivnosti. Kako da znamo da li će nam neka aktivnost doneti željeni rezultat? Po tome kako se osećamo. Ono što kreira naše živote je energija koju emitujemo. To se ne odnosi samo na misli koje mislimo, nego i na aktivnosti koje preduzimamo. Ukoliko se osećamo dobro u vezi konkretne akcije, rezultat njenog sprovođenja će biti ono što želimo. Ukoliko se pak iz straha uzdržavamo od nekih aktivnosti ili ih na silu sprovodimo, sva je prilika da nas to neće odvesti u željenom pravcu.

Ovde treba obratiti pažnju i na to da li naše verovanje podržava željeni cilj. Ukoliko je odgovor odričan, potrebno je da radimo na promeni uverenja. Ako je odgovor potvrdan, možemo se naći u situaciji da verovanje poručuje da mi to možemo ostvariti, ali da neće biti lako. Npr. možemo verovati da poslovni uspeh možemo ostvariti, ali uz veliki trud i odricanja. Možemo verovati da ćemo postići željeni izgled, ali uz puno vežbe i regulisanje ishrane. Ovo na prvi pogled ne deluje primamljivo. Mi bismo radije da za malo truda dobijemo velike rezultate. I, znajući da možemo menjati uverenja, te da će stvari nakon toga teći glatko, velika je šansa da prionemo na njihovo menjanje. Ovde je veoma važno biti iskren prema sebi. Da li mi je lakše da uverim sebe da npr. mogu da učim samo nekoliko sati na dan i spremim obiman ispit, ili mi je lakše da se naoružam upornošću i učim 10 sati dnevno. Da li mi je lakše da uverim sebe kako mogu da jedem čokoladu svaki dan i da to uopšte ne utiče loše na moje zdravlje ili mi je lakše da smanjim njeno konzimiranje na najmanju meru. S' obzirom na to da menjanje uverenja može da bude vrlo dug i trnovit put, mislim da je nekad najbolje uložiti trud da ponašanje uskladimo sa već postojećim uverenjima; umesto da se trošimo na menjanje samog uverenja.

Gde je moj fokus?

S' obzirom na to da fokusom emitujemo energiju, veoma je važno osvestimo gde nam je fokus većinu vremena.

Da li Vam se dogodilo da "ničim izazvani" počnete da se osećate loše? Odjednom osetite grč u stomaku, unervozite se, možda ste postali svadjalački nastrojeni, možda Vas je obuzeo strah, zebnja... a ne znate šta je uzrok tome. EMOCIJA JE UVEK POSLEDICA MISLI NA KOJU SMO SE FOKUSIRALI. Tokom dana obavljamo zaista mnogo poslova i mislimo nekoliko desetina hiljada misli, da ih je prosto nemoguće primetiti sve. Pogotovo kada uzmemo u obzir brzinu kojom mozak "skače" sa teme na temu. Neretko sami sa sobom vodimo toliko tih razgovor da ga i ne osvestimo; ali telo reaguje i pokrenu se (ako su misli negativne) neprijatna osećanja. I tako, 10-15 minuta radimo afirmacije i vizualizacije; a neretko mnogo duže i više puta na dan se "zakačimo" za misli koje stižu iz podsvesti i veći deo fokusa stavljamo na neželjeno. Takodje, češće postupamo u sladu sa mislima iz podsvesti jer su za njih vezana snažna osećanja, pa to dodatno učvršćuje nisku vibraciju. Na taj način, frekvencija vibracija nam je češće niska nego visoka.

Kako osvestiti gde nam je fokus? Ima više načina, ja ću navesti tri.
Prvi je meditacija. Svakodnevnim meditiranjem umirujemo um, tj. kovitlac misli, pa nam postaje lakše da primetimo gde nam misli lutaju.
Drugi način je da pratimo šta nam se svakodnevno događaja u životu, pogotovo u oblastima u kojima nastojimo da napravimo promenu.
I treći način jeste da obraćamo pažnju na osećanja tokom dana. Kad god primetimo da se osećamo loše, zapitajmo se "o čemu ja to razmišljam?" Odgovor možda neće stići istog trenutka . Ali ako zastanete i uporno se vraćate na to pitanje, na kraju ćete uspeti da osvestite misli koje su uzrokovale neprijatno osećanje. Nekad mi podje za rukom da osvestim o čemu sam razmišljala i nekoliko sati ranije, ako budem dovoljno uporna u tome.

Situacije koje nam izazivaju bol

Ne dopada mi se to što predavači ZP-a neke stvari ne objašnjavaju, ili bar ja ne vidim da to čine. Kažu osnovu, ali slučajno ili ne, preskoče neke važne stvari. Jedna od tih stvari je i suočavanje sa bolom.

Kažu, ako osećaš bol, nisi prisutan u sadašnjem trenutku (naravno, osim ako se situacija u tom trenutku i događa). U potpunosti se slažem. Možemo mi skretati fokus i stalno se vraćati u sadašnjost ali, da li želimo da živimo kao mašine? Svaka emocija i svaka situacija nas mogu nečemu naučiti. Ja lično mislim da smo ovde i došli da spoznamo neke stvari, a ne samo da kreiramo sladak život.

Smatram da je veoma važno da sklopimo mir sa bolnim dogadjajima u životu. Da pokušamo da razumemo zašto se desilo ono što se desilo. Jer, kada u tome uspemo, prisećanje na datu situaciju neće izazivati bol, bar ne veliki. A to je upravo ono što mi i želimo, da se osećamo dobro. Takodje, istopiće se strahovi koji su nastali iz bolne situacije; a koji jesu deo naše vibracije i donose nam još neželjenog u život.

Zasto se manifestacija ne desava?

Čini mi se da sam o Zakonu privlačnosti više znala nakon što sam pročitala samo dela Lujze Hej, nego posle knjiga koje objašnjavaju energetsko delovanje ZP-a. Stiče se utisak da mi direktno delujemo na privlačenje onoga što želimo, a iskustvo mi je pokazalo da nije tako. Ovo će biti možda najvažniji tekst na ovoj stranici.

I tako... Čuli smo za ZP, okvirno se upoznali sa materijom, pa se "bacili" na afirmacije i vizualizacije. Srećni što sve zavisi od nas, odlučismo da ubrzamo ostvarenje naših želja. Želimo ga što pre, po mogućnosti odmah sad. Svaki dan provodimo nekoliko minuta vibrirajući i privlačeći željeno. Nije redak slučaj da ljudi koji imaju dosta slobodnog vremena provedu i nekoliko sati na dan maštajući o svojim željama. Ali, manifestacije nema. Ponekad stvari počnu da se odvijaju u željenom pravcu, a onda manifestacija stane. U čemu je problem?

Prvo želim da kažem šta mi uopšte privlačimo. Ne privlačimo cilj, nego prilike kroz koje možemo da ga ostvarimo. Dakle, ključ je u nama, od nas zavisi hoćemo li te prilike iskoristiti ili ne. Zatim želim da kažem šta mi to uopšte vibriramo? Vibriramo ono ko mi jesmo, a ne ono što mislimo odredjen vremenski period . Dominantna vibracija je ono čime manifestujemo. Prema tome, zašto se manifestacija ne dešava? Zato što se nije dogodila promena iznutra. Ponoviću, manifestujemo ono što mi zaista jesmo.

Još jedna stvar. Osim naše energije, vreme ostvarenja željnog uslovljeno je i time kada će se sve "kockice složiti". Da bismo dobili željeni posao potrebno je da se stvori slobodno radno mesto, da bismo sreli odgovarajućeg partnera potrebno je da on bude u povoljnom razdoblju za to.

Iz mog iskustva, tzv. otpuštanje je jedna od ključnih stvari u svesnom kreiranju života. Za mene to znači ne opterećivati se vremenom manifestacije. Desiće se kada se desi. Kroz afirmacije i vizualizacije nekoliko puta proživim željeno. Radim ih dok ne počnem da osećam mir u vezi toga. A onda otpustim. Jednostavno, ostvarenje cilja prestane da mi bude toooliko važno. Opustim se. Živim život i bez željene manifestacije, a pri tome mi je sasvim OK. Uživam u stvarima koje imam. S' vremena na vreme pomislim na želju, ali sa osećanjem mira; ne u grču kako sam nesrećna jer to nešto nemam.

A Život slaže kockice. Na meni je da prepoznam prilike i radim na sebi kako bih ih iskoristila.

Koje ucenje slediti

Već neko vreme nailazim na tekstove ljudi koji su razočarani u Zakon privlačenja. Kažu, nije to baš sve tako kako nam je rečeno. A ja se pitam, zbog čega su mislili da u jednom učenju mogu da pronađu odgovore na sva pitanja? I zašto su sve postulate tog učenja uzimali kao Istinite? Kao prvo, mi ne znamo da li ima bilo kakve istine u onome što nam je rečeno. Kao drugo, ne znamo da li su nam autori dobro izneli ono što su tačno želeli da kažu. I treće, ne znamo da li smo mi dobro razumeli ono što nam je rečeno. Nemalo puta mi se dogodilo da, nakon što se sa istim rečima susretnem u različitim periodima života, kraćim ili dužim, izvučem potpuno različite zaključke.

Učenja i metoda ima sve više i više. Pa, čemu se onda prikloniti? Onome što mi osećamo kao istinito. Ja ni jedno učenje ne odbacujem, ali isto tako ni ne prihvatam u potpunosti. Od svega što mi se nudi, uzimam ono što mi deluje istinito, a ostalo odbacujem. Takodje, ostavljam otvorenu mogućnost da sam u nečemu pogrešila, te korigujem odredjene ideje. Tako sam, kimbinujući razne metode, izgradila svoju ideju o načinu na koji ZP deluje, i još uvek je izgradjujem.

Strah od negativnih osećanja

Kada se ljudi upoznaju sa Zakonom privlačenja, neretko se dešava da počnu da se boje negativnih misli i osećanja. Jer, ako tako vibriramo, tako ćemo i privući. A onda, brže bolje, skrenu fokus na nešto drugo. Nema razloga za strah. Mi privlačimo dominantnom vibracijom (onom koju najčešće imamo na određenu temu). Nismo roboti, slobodno dopustite sebi povremene "padove". Oni neće bitno uticati na manifestaciju, ukoliko se nakon toga vratimo na višu vibraciju.

Osećanja imaju još jednu svrhu. Naime, jedna jedina stvar koju mi ljudi želimo, jeste da se osećamo dobro. Sve što činimo, činimo da bismo se osećali dobro (ili bar mislimo da ćemo se osećati dobro). Iz mog iskustva, snažna neprijatna osećanja su poruka da treba da preispitam svoje viđenje situacije. Pokušala bih da pronadjem razlog neprijatnog osećanja i postavila bih sebi pitanje: "Da li je to zaista tako, baš tako i nikako drugačije?" Obično bih zaključila da stvari nisu toliko loše koliko mi se čini. Ovaj proces je donosio olakšanje, unutrašnji mir (ili  bar donekle veći stepen mira). To je ono što mi istinski želimo. Takođe, značajno olakšava manifestivanje željenog;  jer dokle god je negativan stav jak, lako nas vrati nekoliko koraka nazad.

Ignorisanje neprijatne realnosti

U učenju Zakona privlačenja često čujemo rečenicu: "Ignoriši onaj deo realnosti koji ti se ne dopada i on će nestati iz tvog zivota". Dugo je nisam razumela. Zar ljudi nisu majstori u "guraju problema pod tepih", a problemi i dalje ostaju tu gde jesu? Naravno da ostaju, jer ovo je materijalni svet u kome su potrebne naše aktivnosti da bismo nešto promenili.

Način na koji ja razumem tu rečenicu je sledeći: nemojte se uplitati u samosažaljenje, neprestalnu brigu i nerviranje. Neki manji problemi zaista umeju da nestanu sami od sebe kada prestanemo da im dajemo svoju energiju. Ali, kada su u pitanju duboko ukorenjena negativna uverenja i osecanja, razmotrite ih dobro - ali iz visoke vibracije. Tada ćemo pronaci koren problema i rešenje.

Isto tako, treba imati na umu da život ne traje slučajno nekoliko decenija. U nekim slučajevima, proci ce godine i decenije dok ne dodje trenutak kada cemo biti sposobni da razumemo neke događaje i promenimo njihov tok.

Sta znaci uveriti sebe u pozitivan ishod situacije?

Ponovicu definiciju verovanja - verovanje je samo misao koja je ponovljena mnogo puta i u koju je Um na kraju poverovao.

Sta znaci, u smislu price o Zakonu privlacenja, uveriti sebe da je nesto onakvo kakvo zelimo da bude; kada znamo da to nije istina u nasoj trenutnoj realosti? Da li to znaci lagati sebe da smo zdravi ukoliko nam je zdravlje naruseno? Da li to znaci lagati sebe da smo u divnoj ljubavnoj vezi, iako je istina suprotna ovoj tvrdnji? Ili to znaci zavaravati sebe da imamo dovoljno novca, a istina je da smo zaduzeni na sve strane? Ne, to ne znaci uveriti sebe u pozitivan ishod situacije.

Nas cilj jeste da uverimo sebe da ce situacija biti onakva kakva zelimo da bude, odnosno da u nasoj buducnosti situacija vec jeste onakva kakvom je zelimo. Mi zelimo da uverimo sebe da cemo ozdraviti, da cemo biti u divnoj ljubavnoj vezi i imati dovoljno novca da podmirimo sve zelje i potrebe. Mi zelimo da uverimo sebe da to u buducnosti vec jeste tako. 

Mislim da se na ovu pricu moze primeniti izreka "mnogo puta ponovljena laz postaje istina". Kad god pomislite na svoje zelje, prvo zaustavite negativne misli ukoliko nailaze (meni u 99% slucajeva zeljeni rezultat pruzi brojanje od 17-0). A zatim, prepustite se masti. Zamisljajte sebe kako uzivate u blagodetima ispunjene zelje. Postavite sebi pitanje "kako bi moj zivot izgledao kada bi mi se ova zelja ispunila?" i slikajte svoj zivot onakav kakav zelite da bude.

Na taj nacin podizete svoju vibraciju i dopustate da u Vas zivot udju ideje i prilike kroz koje mozete da ostvarite svoje zelje. A nakon vise ponavljanja afirmacija ili vizualizacija, Um ce na kraju poverovati da Vasa buducnost zaista jeste onakva kakva zelite da bude.

Danas...

Danas smireno reagujem i imam strpljenja za sebe i druge.
Danas svesno trazim i pronalazim razloge za srecu.
Danas sam skoncentrisana na poslove koje obavljam.
Danas sama sebi dajem pohvale za sve dobro cinim.
Danas odustajem od kritikovanja sebe i drugih.
Danas odustajem od pusenja/preteranog jela/preteranog konzumiranja slatkisa...
Danas svesno odustajem od brige.
Danas odradjujem sve one male i velike poslove koje sam odlagala dugo vremena.

Kada na ovaj nacin izgovaramo afirmacije, olaksavamo sebi put do zeljene promene. To zvuci ovako: "Danas smireno reagujem...a sutra cu se nervirati zbog svake sitnice". Ovo je jedan nacin da zavaramo um, jer mnogo je lakse jedan dan ponasati se na odredjen nacin; nego da odmah zadamo sebi zadatak da smo uvek takvi.

Recite sebi "danas sam ovakva", sutra sebi opet recite "danas sam ovakva" i prekosutra sebi recite "danas sam ovakva". Cini mi se da na taj nacin lakse sprovodimo zeljene promene u delo, korak po korak.

Neophodna je i fizicka aktivnost za ostvarenje cilja

Cesto se desi da Zakon privlacenja ljudi shvate kao magiju za instant resenja. Afirmisemo, vizualizujemo i sve sto zelimo nam "padne sa neba". Zelim da razjasnim ovo.

Ponekad se zaista desi da pozelimo nesto, pa to dobijemo kao poklon. Ili nam zatreba novac, stvorimo mentalnu atmosferu i vibracionu podudarnost sa pristizanjem novca; i neko nam vrati novac koji duguje i slicno. Medjutim...

Mentalni rad i vibraciona podudarnost koja nastaje kao njegova posledica u vecini slucajeva je samo deo procesa. Ja volim da mislim da je to 50% odradjenog posla. Ali, da bismo ostvarili vecinu ciljeva, potrebno je da, nakon rada na afirmacijama i vizualizacijama, krenemo sa inspirisanom akcijom. Mozda necemo odmah imati ideju sta da ucinimo - tada sacekajmo da ideja dodje. A kada se ideja rodi, potrebno je da predjemo na konkretne fizicke aktivnosti.

Zakon privlacenja nam samo donosi u zivot ljude, okolnosti, odgovore i stvari koji predstavljaju mogucnost, da posredstvom njih, ostvarimo svoje zelje. Ali svakako je neophodno da ucimo ono sto treba da naucimo i da preduzimamo fizicke korake koje je potrebno da preduzmemo da bi se zeljeno ostvarilo. Ukoliko zelimo zdravu, srecnu ljubavnu vezu - potrebno je da naucimo da budemo zreo partner. Ukoliko zelimo prijateljstvo - potrebno je da naucimo da budemo pravi prijatelj. Ukoliko zelimo posao - neophodno je da se skolujemo, doskolujemo ako treba, raspitujemo i slicno.

Zakon privlacenja je zapravo, put licnog rasta.

Da li raditi afirmacije/vizualizacije?

Ziveli smo i manifestovali stvari i pre nego sto smo culi za afirmacije i Zakon privlacenja. Nikad ranije nismo planski svakodnevno uveravali sebe u zeljeni ishod (osim onih ljudi koji su se kroz psihologiju ili neki drugi nacin upoznali sa autosugestijom - sto je zapravo isto sto i afirmacija - i svesno je primenjivali). Pa, kako smo ranije manifestovali dogadjaje? U jednom od prethodnih tekstova rekla sam da je afirmacija sve sto pomislimo/izgovorimo/uradimo. Vizualizacija je svako zamisljanje slika. Dakle, mi non-stop afirmisemo i vizualizujemo, osim kad spavamo i u meditaciji uspemo da umirimo um, te na taj nacin kreiramo svoje zivote. 

Svaki put kada se bavimo nekom temom i poistovetimo se sa mislima koje mislimo telo reaguje na njih. Pocinjemo da vibriramo. tj.osecamo osecanje. Na taj nacin kreiramo situacije. Svaki sledeci put kada pomislimo na tu situaciju, opet se uplicemo u misli, telo reaguje na njih i jacamo tu vibraciju u sebi. Sto je vibracija (osecanje) jace, situacije se brze i lakse manifestuju. 

Zapravo, afirmacije i vizualizacije ne moramo redovno da radimo. Dovoljno je da, kada spontano pomislimo na datu situaciju, uspemo da promenimo fokus sa negativnih na pozitivne misli u koje u tom trenutku mozemo da poverujemo. Medjutim, mnogo lakse cemo uveriti sebe u pozitivan scenario kada to cinimo tokom dana kada smo opusteni i odlucimo da nekoliko minuta posvetimo afirmacijama uzivajuci u tom procesu - nego u trenucima kada spontano pomislimo na tu situaciju i automatski nam se pocnu javljati negativne misli i osecanja.

Sta je realnost

Ne postoji nesto kao nepromenljiva realnost. Svaki trenutak je nov, svez. Ono sto nazivamo realnoscu je trenutno stanje koje je nastalo kao posledica proslih emocijama prozivljenih misli. Zbog cega nam se situacije ponavljaju? Zbog toga sto, nakon sto se situacija desi, mi nastavimo da se bavimo njome. Razmisljamo, brinemo ili se veselimo; telo pocinje da reaguje na to i vibrira (koliko sam shvatila, ono sto mi nazivamo osecanjem je zapravo vibracija - fizicka reakcija tela na misli sa kojima smo se poistovetili) i na taj nacin iznova i iznova kreiramo skoro identicne situacije.

Afirmacijama i vizualizacijama ne lazemo sebe. Ne popravljamo postojecu situaciju. Zapravo, kreiramo potpuno novu situaciju. Imajte to na umu kada sledeci put pomislite  da lazete sebe dok afirmisete/vizualizujete.