Odupiranje Uma

Nas Um/Ego je veoma mudar i u stanju je da pronadje razlicite nacine da nas odvrati od promene misaonih obrazaca. Problem je u tome sto se mi poistovecujemo sa Umom, on je preuzeo primat nad nama, cvrsto se vezao za stare misaone obrasce i plasi se da ih pusti.

Uzivala sam u afirmacijama i njihovim laganim manifestacijama. Odjednom, primetila sam da mi je postalo jako tesko, skoro nemoguce, da se skoncentrisem prilikom izgovaranja afirmacija. Pocela sam da odlazem njihovo izgovaranje... samo da uradim ovo, i jos ovo, onda cu ih izgovarati... Jutros sam se probudila i shvatila da ih nekoliko dana uopste nisam izgovarala! Um je pronasao nacin da me zavara, da me odvuce od afirmacija i fokusiranja na ono sto je pozitivno u mom zivotu. Ali, ja nisam moj Um; ja sam onaj ko poseduje taj Um i ko ima moc da rukovodi njime.

Zato, kad god primetim da je zaigrao neku svoju igru, da me odvlaci od zeljenih promena - ponovo skupim snagu i uzimam stvar u svoje ruke. 

Kako poceti?

Nekoliko dragih osoba mi je reklo da im se cela ova ideja dopada i da bi voleli da zapocnu ovaj put promene, ali ne znaju kako. Odakle da pocnu? Svaka afirmacija koju sam ja predlozila lepo zvuci kada se cuje iz mojih usta, ali za svoj zivot oni to osecaju kao potpunu laz. Dakle, kako zapoceti? Ja nemam odgovor za Vas zivot, ali napisacu kako sam ja pocela.

Pocela sam pre desetak godina, trazila sam nacine da steknem samopouzdanje. Tako sam se upoznala sa moci (auto)sugestije i mozda mi je zbog toga ova ideja bila prihvatljivija i jasnija nego sto je velikom broju ljudi. Malo bih zapocela jednu tehniku, pa bih naisla na drugu "wow" ideju i posvetila bih se njoj, pa trecoj... Zapocela sam svasta, a nisam dovrsila nista. Medjutim, kroz svaku od tih tehnika ja sam se pomalo menjala, iako nisam dosla do konacnog zeljenog odgovora (do njega jos uvek nisam dosla, ali verujem da cu doci).

Kada sam se upoznala sa ucenjem Lujze Hej, prvo sam pocela da radim na zahvalnosti. Probudila bih se i rekla: "Hvala Ti za jos jedan dan za mene i moje najmilije. Hvala Ti za sve dobro sto postoji u mom zivotu". I onda bih pocela da nabrajam... Zahvalila bih se za zdravlje (moje, moje porodice i prijatelja), za krov nad glavom i redovne obroke, zahvalila bih se za postojanje nekoliko divnih ljudi u mom zivotu, za mogucnost da studiram, za sve informacije koje su na bilo koji nacin dosle do mene i koje su mi koristile na putu sopstvenog "rasta", zahvalila bih se na istrajnosti, hrabrosti, snazi koju dobijem svaki put kada "padnem". Sto sam se vise zahvaljivala, postajala sam svesnija sve vise stvari kojima sam blagoslovena (od sitnica, do krupnih stvari).
Zatim sam u svoj zivot uvela afirmacije za opstu radost, kao sto su: "Uvek sam bezbedna i bozanski zasticena. Zivot me voli i podrzava. On izlazi u susret svim mojim potrebama. Ja posedujem snagu svog licnog uma i mogu sama da odaberem nacin na koji cu ga koristiti. Otvorena sam i spremna da primim sve dobrobiti koje mi Univerzum nudi."
U jednom trenutku, osvestila sam da sam spremna da uradim nesto konkretnije. Radila sam afirmaciju: "Oprastam ti zato sto nisi onakav kakav bih volela da budes i blagosiljam te s' ljubavlju". Tu afirmaciju sam radila nakon sto sam se upoznala sa Lujzinim ucenjem kako oprostiti (da svi radimo najbolje sto umemo, da su ljudi (ili mi sami) imali drugacija saznanja, radili bi drugacije). Pomocu ove afirmacije uspela sam da promenim odnos izmedju oca i sebe i to mi je bilo dokaz da ovo stvarno deluje. Prvi cvrst, neoboriv dokaz - promena je previse je slucajna da bi zaista bilo slucajna.
Zatim sam se upoznala sa havajskom tehnikom Ho'oponopono i prestala sam da radim afirmacije. Bilo je nekih rezultata, ali moji dani bez afimacija postali su turobni, pa sam se vratila afirmacijama (sada sa njima  kombinujem Ho'oponopono, zavisno od toga kako osetim situaciju). Takodje, procitala sam knjigu "Trazi i dobices" Dzerija i Ester Hiks i mnoge stvari su mi postale jasnije.

Ja sam i dalje pionir u svemu ovome, ali promene se definitivno desavaju. Ono sto zelim da kazem jeste da nije vazno odakle cete da pocnete, samo je vazno da pocnete. Jedan korak ce Vas dovesti do drugog koraka, pa do treceg, pa do cetvrtog. Istrazujte mogucnosti, sta Vam prija a sta Vam ne prija; to ce vremenom da se "postavi na pravo mesto". Ali, samo pocnite.

Odlaganje je otpor

Upravo pokusavam da radim jednu afirmaciju, ali mnostvo ideja mi pada na pamet za koje "bi mi bilo pametnije da ih uradim u tom trenutku". Ne, nisu te stvari vaznije. Odlaganje koje cinim je cist dokaz da imam jos mnogo otpora u oblasti kojoj je namenjena ta afirmacija.

Odlaganje se smatra osecajem da mi ne zasluzujemo ono sto afirmisemo. Medjutim, afirmacije sluze upravo rastapanju tog osecaja i mnostva otpora koje imamo u vezi doticne teme. "Lek" je raditi afirmacije, raditi, raditi... Sto su otpori jaci, to afirmacije treba vise i cesce raditi. U pocetku imamo osecaj da lazemo sebe, jer nasa trenutna realnost je miljama daleko od onoga sto afirmisemo. Medjutim, nastavimo li da radimo afirmaciju, ona ce nam postati za nijansu prihvatiljivija... pa jos malo prihvatljivija... pa ce postati prijatna... pa veoma prijatna... i tako, u jednom trenutku cemo osetiti da je ta afirmacija za nas istinita, da zasluzujemo i mozemo njenu sustinu da imamo u svom zivotu.

Ne znam za Vas, ali ja odoh da radim bas tu "problematicnu" afirmaciju.

Univerzum se zasniva na privlacenju, ne na odbijanju

Univerzum u kome zivimo se zasniva na privlacenju, ne na odbijanju. Stoga, kada pomislimo "ovo zelim" Univerzum cuje da mi tome govodimo "da". Medjutim, i kada pomislimo "ovo ne zelim", Univerzum takodje cuje da mi tome govorimo "da". Ono sto smo ukljucili u svoju vibraciju, ne mozemo da iskljucimo iz nje. Medjutim, mozemo da odaberemo da nesto drugo ukljucimo u svoju vibraciju i da nam to postane dominantna misao (vibracija).

Vec godinama vodim borbu sa nedostatkom samopouzdanja. Kako sam se veoma rano zainteresovala za psihologiju i rano sam naucila da je (auto)sugestija jedna od najmocnijih stvari u nasim zivotima, pocela sam sebe da uveravam da je sa mnom sve u redu. Tada jos uvek nisam znala za afirmacije i nisam znala da one treba da se izgovaraju u potvrdnom obliku. Stoga, ja sam sebi uporno objasnjavala da drugi ljudi nisu nista bolji, kvalitetniji i kompletniji od mene. I sto sam to sebi vise ponavljala, osecaj da sa mnom nesto nije u redu, kontradiktorno, postajao je sve jaci i jaci. Sada, kada sam upoznata sa Zakonom privlacnosti, znam da to nije bilo kontradiktorno. Univerzum sve shvata kao "da", pa mi je tako dao jos veci nedostatak samopouzdanja.

Ako nekome do sada nije bilo jasno zasto se afirmacije govore u potvrdnom obliku, iako je taj potvrdni oblik mozda veoma razlicit od nase trenutne stvarnosti, sada mu je verovatno jasnije.

Iskustvo mi kaze da ovo zaista deluje

Pre izvesnog vremena upoznala sam se sa radom Lujze Hej i Zakonom privlacnosti. Cela ta prica mi je delovala logicno i odlucila sam da isprobam svoju sposobnost da svesno kreiram svoj zivot. U pocetku mi je jednostavno prijalo da izgovaram pozitivne afirmacije, moji dani su dobili jednu notu vedrine i postali podnosljiviji. Dobila sam volju da obavljam svoje obaveze i iskrenije sam se odnosila kako prema sebi, tako i prema drugima. U jednom trenutku, moj mozak je poverovao u ono sto sam afirmisala, i promene su pocele da se desavaju. I dalje su to male promene, ali meni sasvim dovoljne da poverujem da ovo deluje i da nastavim da se trudim.