Da li raditi afirmacije/vizualizacije?

Ziveli smo i manifestovali stvari i pre nego sto smo culi za afirmacije i Zakon privlacenja. Nikad ranije nismo planski svakodnevno uveravali sebe u zeljeni ishod (osim onih ljudi koji su se kroz psihologiju ili neki drugi nacin upoznali sa autosugestijom - sto je zapravo isto sto i afirmacija - i svesno je primenjivali). Pa, kako smo ranije manifestovali dogadjaje? U jednom od prethodnih tekstova rekla sam da je afirmacija sve sto pomislimo/izgovorimo/uradimo. Vizualizacija je svako zamisljanje slika. Dakle, mi non-stop afirmisemo i vizualizujemo, osim kad spavamo i u meditaciji uspemo da umirimo um, te na taj nacin kreiramo svoje zivote. 

Svaki put kada se bavimo nekom temom i poistovetimo se sa mislima koje mislimo telo reaguje na njih. Pocinjemo da vibriramo. tj.osecamo osecanje. Na taj nacin kreiramo situacije. Svaki sledeci put kada pomislimo na tu situaciju, opet se uplicemo u misli, telo reaguje na njih i jacamo tu vibraciju u sebi. Sto je vibracija (osecanje) jace, situacije se brze i lakse manifestuju. 

Zapravo, afirmacije i vizualizacije ne moramo redovno da radimo. Dovoljno je da, kada spontano pomislimo na datu situaciju, uspemo da promenimo fokus sa negativnih na pozitivne misli u koje u tom trenutku mozemo da poverujemo. Medjutim, mnogo lakse cemo uveriti sebe u pozitivan scenario kada to cinimo tokom dana kada smo opusteni i odlucimo da nekoliko minuta posvetimo afirmacijama uzivajuci u tom procesu - nego u trenucima kada spontano pomislimo na tu situaciju i automatski nam se pocnu javljati negativne misli i osecanja.